Школска 1959/60. године
школски лист
Нема сачуваних података ни трагова о литерарном стваралаштву чачанских основаца између два рата, нити у годинама ратним. А зна се за склоност малишана у том добу да се огласе неким својим стихом, дивним описом, приказом прочитане књиге, цртежом… И у казивањима савременика не помињу се творевине попут зидних новина и школских листова. Можда и због тога што су у питању основци у оквиру четворогодишњег школовања. Касније основна школа преузима још четири године узраста.
С првим данима у слободи, 1945. године, учионице чачанских основаца, и не само њихове, почињу се украшавати паролама и сликама, а појављују се и прве зидне новине. Није установљен датум појаве првих зидних новина у школи ,,Војвода Степа”, која је у саставу јединствене основне школе у овом граду. Иначе, позната Лењинова мисао Учити, учити и само учити стигла је у сваку учионицу: као украс и као подстицај, истовремено. И друге пароле о борби, слободи и другу Титу као инспиратору борби и победа, о Партији и снази народа, такође налазе места у учионицама основних и других школа. Није било учионице која се лишила ових украса, борбених и радних поклича ђака и наставника у тек ослобођеној земљи. У том смислу организована су такмичења између појединих разреда и одељења и школа у целини.
. Све је то остваривано у условима изузетне оскудице и несташице папира за писање, па и за зидне новине и цртање, као и боја за рад. И у таквим условима, зидне новине ученика са дивним цртежима, скицама и другим радовима излазиле су редовно и веома често. Прави украс у учионици. Истинска радост одељењских колектива и школе у целини. Уређивање зидних новина, понегде разредних или школских, постаје правило понашања и саставни део школске свакодневице. Непрекидно лебди мисао која снажи и води напред: Што више – то боље. А у томе заискри по који стих о слободи, о новим радостима у сваком дану. И састав прозни, што би, по лепоти казивања, могао наћи место у антологији одабраних радова основаца далеко ширег подручја, а не само своје школе. И узраст њихов, неретко, надрасте зрелошћу и поруком својом. А сведоче о једном времену када са писаћим и цртаћим материјалом стоји врло рђаво и тешко се долази до цртанке и писанке; таблице су врло ретке, јер су необично скупе – како је Градски народноослободилачки одбор Чачка обавестио Окружни 1945. године
И док нисмо дошли до података када је изашао први број зидних новина у овој школи, тачно се зна када је урађен последњи. Било је то 1957. године, маја месеца, када је школа обележавала годишњицу битке на Сутјесци, па је у сусрет тој прослави изашао посебан број зидних новина. Скоро истовремено су млади биолози уредили и издали своје зидне новине. О програму припреманом за обележавање велике битке народноослободилачког рата, расправљало је Наставничко веће и том приликом у програм је унесено издавање зидних новина. Права је штета, стога, што ни данашњих дана није сачуван ниједан примерак ове ученичке активности и стваралаштва, посебно када у години Вука Караџића, великана наше културе и писмености, лист ученика ове школе сврстан је међу четири најбоља школска листа у једној години на тлу наше домовине.
Из зидних новина поникао је први школски лист, са симболичним називом Први кораци. Било је то школске 1959/60. године, када се прва генерација у осмогодишњем школовању спремала да напусти клупе основне школе. Овим покушајем, који је сматран крупним кораком у ученичкој активности, нису се ученици огледали само у способности да уређују свој лист, већ и у стваралаштву.
У тиражу од три до четири стотине примерака, формата А/4, савијен у свеску, најпре на 12, касније на 16 страница, овај лист веома је добро примљен од свих ученика. У ,,Литопапиру” урађено је заглавље, односно цела прва страна (аутор дизајнер Томислав Лукић) и одштампан довољан број примерака корица, а садржина је рађена на ручном гештетнеру у школи. Овај веома једноставан гештетнер ученици су успешно користили и издавали свој лист. У првој години излажења појавила су се три броја. Уредник је Завиша Јањић, заменик уредника Драгољуб Видић, а Драган Смиљанић новинар. О техничкој страни листа бринули су Маруса Николић, Петар Прокић и Радојка Гагић. Сав тај посао организовала је и усмеравала Владислава Радивојевић, професор, а на њену иницијативу и настаје овај први дечји, односно школски лист. Годину дана касније у колектив долази професор Миодраг Јаћимовић, па и он ради на издавању листа, а укључује се и Јелена Михаиловић, наставник.
У свакој школској години бирана је нова редакција све до 1964/65. школске године, када лист престаје да излази. Од око тридесетак издатих бројева, успели смо да пронађемо десет у Међуопштинском историјском архиву и три у Завичајном одељењу Градске библиотеке. Нема на свим листовима имена чланова редакцијског одбора. Наводимо имена која су, поред поменутих, наведена: Рајко Икодиновић, Милош Бардић, Милинка Мајсторовић, Драгослав Међедовић, Божидарка Вујовић, Нада Тодоровић, Слободан Севић (1963/64), затим Драгутин Михаиловић, Рада Чурчић, Милинка Мајсторовић, Зорица Мраковић, Бранко Марјанац, Милорад Грујић и Љиљана Ђокић (1964/65). И то је све.
Неколико података о раду листа Први кораци пронашли смо у једној свесци записника са састанака ове редакције, вођени од 27. септембра 1961. године. Отуда смо и пренели ове податке. У истој свесци су и записници са састанака литерарне секције, а сазнајемо да је основана дописничка група 2. новембра 1962. године. Сви објављени дописи у Чачанском гласу, Дечјим новинама, Малим новинама, Кекецу, листу Будућност (ОШ ,,Филип Филиповић” у Чачку, који излази од 5. априла 1958. године) и другим, педантно су исецани и сређивани у једну свеску. Аутентично сведочење о времену, ризница података. Права је штета што недостаје евиденција и о другим активностима.
Из неколико бројева Првих корака преносимо неке делове:
У другом броју листа исте године, нов податак. Реч је о освојеним првенствима:
О свему томе и многим другим збивањима у школи информише овај школски лист. На тај начин, поред увођења ученика у вештину и технику израде листа, афирмише њихов рад и стваралаштво, а истовремено испуњава функцију информисања – забележено је у монографији Од буквара до рачунара, објављеној поводом обележавања јубилеја, пет деценија Основне школе ,,Милица Павловић” Чачак, коју су приредили Милољуб С. Пантовић, Милутин М. Јаковљевић и Миомир М. Вукић, у Чачку, 1987. године.
