Историјат

Давне 1937. године, 17. октобра, основана је наша школа, која се тада звала „Народна школа војводе Степе”. Никада Циганмалци нису били јединственији у радости као овога пута када је отворено градилиште за школу у њиховом крају. Сви су радосни. Мајстори и газде сваки слободан тренутак или предах у радњи користе да скокну до градилишта. Већ не кажу као раније – до Васикића рупа, већ – до школе. А ни темељ се још не зазире. Увече шегрти, кад пођу кући пошто почисте и затворе дућан, обавезно наврате на градилиште. Да погледају докле се стигло. А деца – по читав дан су тамо и мотре шта се дешава на овом делу града, који је био искључиво њихов.

По два одељења из сваког разреда са укупно 367 ученика, осам учитеља и два помоћна радника, почео је рад 5. септембра у новоподигнутој згради. Свечано пуштање у рад заказано је за 17. октобар. Било је то величанствено славље, какво није запамћено у овом делу града… – забележено је у монографији Од буквара до рачунара, штампаној поводом јубилеја: пет деценија Основне школе ,,Милица Павловић” Чачак (Милољуб С. Пантовић, Милутин М. Јанковић, Миомир М. Вукић, Чачак, 1987).

Од када је новоизграђена основна школа примила ученике и свечано пуштена у рад, па до истог датума након пет деценија, она је пет пута мењала име. Почетком Другог светског рата па до 1954. године, установа је била у саставу Чачанске основне школе и није имала самосталност, да би исте године добила самосталност под именом „Основна школа II” (25. августа), потом Основна школа „Јован Јовановић Змај” од 1. новембра 1954. године, па „Трећа осмогодишња школа” од 29. августа 1955. године, и коначно – 10. априла 1959. године – понела је име народног хероја Милице Павловић.

У првих пет деценија наша школа је четири пута грађена и дограђивана, да би од осам учионица, колико је имала у школској 1937/38. доспела до петнаест класичних учионица, пет кабинета, две радионице и две фискултурне сале; четири војске боравиле су у њеним просторијама и да би се усталила на садашњем, четири пута је мењала школски реон; близу четири пута је увећан број њених ученика: од 367 у првој, број ученика порастао је на 1350 у години јубилеја; трајање школовања је од четвороразредног порасло на осмогодишње и изузетно је измењен живот у школи, услови и метод учења и рада.

Шездесетих година школа се развила као модерна и велика установа. Школске 1959/60. основана је ђачка задруга „Полет”, која је имала своје погоне преко којих је остваривала приходе. У истој години организован је и Ђачки универзитет као посебна трибина, на којој су ученици имали могућност да чују и расправљају о најактуелнијим темама од значаја за њих. Покренут је школски лист „Први кораци” који је променио назив у „Наши кораци” 8. јуна 1980. године. Године 1962. изграђено је шест нових кабинета, радионица, ограђено простано двориште, отворена зубна амбуланта, изграђена фискултурна сала, уведено грејање. Са побољшањем материјално-техничких услова рада и модернизацијом наставе, школа постиже значајне успехе: 1980. године лист „Политика” прогласио је „Наше кораке” за најуспешнији школски лист у земљи, а 1988. Школа је добила републичку награду за узорно уређену школску средину.

_{Милица Павловић Дара}

Рођена је у Чачку 18. марта 1915. године као пето дете Филипа и Винке. Основну школу и гимназију завршила је у Чачку, а Филозофски факултет у Београду.

Радила је као професор у Лесковцу (Средња текстилна школа) и Ваљеву (Средња техничка школа). Свој револуционални рад започела је као студент у Београду учествујући у студентским демонстрацијама, а затим наставила у Чачку, Лесковцу и Ваљеву. Предратни је члан КПЈ и учесник НОР-а од 1941. године. Од јуна 1941. била је секретар Месног, а у 1942. и 1943. години и Окружног комитета КПЈ за Ваљево. Била је врло храбра, упорна и сналажљива као илегални партијски радник.

За народног хероја проглашена је 14. децембра 1949. Народни одбор општине Чачак је априла 1959. донео решење да Трећа осмогодишња школа добије назив Основна школа „Милица Павловић”.