УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ 2025/26.
ВЕРА АЋИМОВИЋ
ВЕРА ЈЕ СВЕ ШТО И ЊЕНО ЛЕПО ИМЕ
Вера је она која верује, она која је верна, Вера је истина и она која доноси наду. Вера Аћимовић је све што и њено лепо име.
Ушетала је у мој разред с два несташна репића и искрама радозналости у очима. Првачић с богатим предзнањем који је одавно заронио у свет књига и енциклопедија, бројева и лепоте боја и цртежа. Лако је било са Вером радити. Скромна, ненаметљива, а блистава у знању. Тиха вода која брег рони. Никад горда и никад друге није погледала са висине, због тога је била другар ког је свако дете желело поред себе у клупи. Низала је успехе на такмичењима у лепом говору, рецитовању, математици, конкурсима, приредбама…
Музику сам осетила у Верином говору, у њеном топлом, баршунастом гласу. Она је још у млађим разредима била композиција талента, рада и доброте. Па, како онда, то да проницљива Еутерпа не примети и не привуче је у свет музике.
Као што је она увек веровала у себе и са истим жаром певала Констрактине песме, глумила принцезу Кезу и решавала математичке мозгалице, тако и ја верујем у њу и пут који је изабрала.
Срећно, драга Вера!
Твоја учитељица Лела Петровић
Када сам се пре четири године упознао са новом генерацијом, пажњу ми је привукла девојчица која је пленила својим погледом и широким осмехом. Таква је Вера и данас, скромна, одмерена и насмејана.
Посвећено је радила свих ових година, учествовала на многим такмичењима, низала изванредне успехе и промовисала школу на најбољи начин. Упркос бројним обавезама, она је имала времена и за другаре. Не очекујући ништа заузврат, помагала им је несебично. Колико је лепо било сарађивати са Вером, исто је тако дивно било сарађивати са њеним родитељима који су њен највећи ослонац и подршка.
Вера, јако сам поносан што сам био део твог школовања и одрастања. Сигуран сам да ће се о теби тек говорити. Ти си ученик кога ће као узор помињати и о ком ће са поносом говорити!
Одељењски старешина Радојица Чоловић
Дивно је имати тако добру другарицу као добитника овакве награде. Толико је успеха низала да је питање Ко је ђак генерације? постало реторичко и готово да се одговор на њега знао већ у првом разреду. За своје наставнике и друге који је познају само кроз њене награде, она је вредан и одговоран ђак, али је и поред тога веома скромна особа и диван пријатељ. Сваки пут кад изађемо напоље, она нас заинтересује неком шаљивом причом и уме да од обичне шетње направи праву авантуру. Она не крије, нити може да сакрије труд који улаже вежбајући клавир, физику, математику, а који после бива награђен бројним признањима како у основној, тако и у музичкој школи у којој је, такође, носилац ове награде. Међутим, њена позитивност и енергичност чине да сви ти успеси делују лако. Ту илузију ствара чињеница да она видно ужива у свему што ради и то даје још већи допринос њеном успеху. Док свира клавир, види се да највише ужива у музици, свира са лакоћом, осећајем и љубављу која се препознаје у сваком тону.
Већ се велике ствари очекују од Вере и многи се противе путу којим је она одабрала да крене, али и поред тих коментара и туђих амбиција, она је одабрала оно што је чини срећном. Ништа мање од ње нисмо ни очекивале. Нећемо овде завршити причу о њој. Напротив, она тек почиње.
Драга Вера, надамо се да ћеш своју причу наставити онако како си је и почела. Да ћеш уживати у сваком тренутку и пратити своје снове. Бити ђак оваквог нивоа не одређује ни живот ни каријеру, већ даје изборе. То је права моћ знања.
Твоје другарице, Андреа и Софија
Comments are closed