Дан ОШ ,,Милица Павловић” Чачак

Добро дошли на свечаност поводом Дана Основне школе ,,Милица Павловић” Чачак, дана када се са поносом осврћемо на све што смо постигли у претходној школској години и славимо труд, знање, пријатељство и заједништво.

Све нас, који смо део ове школе, води иста звезда водиља. Циљ нам је свима исти – да наши ученици постану добри људи. Трудимо се да сваки ученик из наше школе изађе, пре свега, као добар човек, васпитан и образован.

На данашњи дан присећамо се свих оних који су пре нас градили ову школу – ученика, наставника, директора. Сећање на њих обавезује нас да наставимо да градимо школу негујући праве вредности: знање, одговорност и поштовање.

Данас желим да се захвалим својим ученицима који су разлог постојања ове школе и наш понос. Захваљујем се наставницима који свакодневно, стрпљиво и посвећено улажу знање, енергију и срце у овај посао. Драге колеге, ви сте стуб ове школе и пример посвећености. Такође, захваљујем се родитељима на поверењу које нам указују, а представницима локалне заједнице и Школске управе на подршци у раду. Нека нас и даље све повезује жеља за знањем, успехом и бољим сутра.

Свима од срца желим добро здравље и успех у раду – биле су поздравне речи директора Драгана Васиљевића, којим је отворио програм у Свечаној сали школе.

Музички део програма припремила је наставница музичке културе Виолета Славковић са члановима Великог хора. Након Химне школе која традиционално отвара сваку свечаност у школи, уследиле су још две композиције: Востани, Сербије и Роде ће се опет вратити.

Централни део програма чинио је драмски приказ који су припремили ученици шестог и седмог разреда са наставницама српског језика и књижевности, Бојаном Вуловић и Тањом Ђорђевић.

Мисао водиља за настанак приказа били су живот и дело наших истакнутих књижевника који су мудрим мислима освајали и будили свест народа. Многи од њих, тумачећи књижевна дела у учионицама, радећи као просветни радници, постављали су тихим ауторитетом темеље друштва –  од младих умова, стварали су будуће светове, знањем, речју и личним примером. Наши преци су знали да је једини прави пут – пут љубави према Богу, роду и знању, и да само онај народ који чува своју историју, свој језик и писмо, који у образовању препознаје пут ка човечности и који са поштовањем гледа на своје просветитеље, може корачати сигурно кроз векове. Многи писци су у неком периоду живота били просветни радници. Пре него што су постали чувени по својим делима, стварали су светлост у туђим очима: Доситеј Обрадовић, Јован Стерија Поповић, Ђура Јакшић, Бранислав Нушић, Радоје Домановић, Стеван Сремац, Јован Дучић, Бора Станковић, Петар Кочић, Владислав Петковић Дис, Сима Пандуровић, Исидора Секулић, Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Десанка Максимовић, Меша Селимовић, Драган Лукић и други. Данас, збуњени вртлогом пролазних вредности, често се питамо куда су ишчезли идеали, где је вера у знање, у правду, у лепоту духа коју су некада учитељи с преданошћу усађивали у срца ђака и да ли смо негде, на том путу, заборавили да је школа више од зграде – да је она огњиште народа, место где се обликује образ, а с њим и будућност.

Раскошној сценографији допринели су портрети наших чувених књижевника, радни сто, канабе за предах и шољицу чаја, кофери светских путника, штафелај, богата библиотека…

Подсетили смо се на узвишеност наше делатности, на одговорност која је некада велико бреме и на понос који нас испуњава када дочекамо и испратимо још једну генерацију.

Како је све протекло можете погледати на линку Представа