Чачак, Србија
Понедељак - Петак 7:30-19:30

Угледна активност 
Обредни словенски празници – Беле покладе, Масленица и Бела недеља

На часовима српског језика и књижевности у шестом разреду обрађене су приче из словенске митологије, а потом обредне народне лирске песме које представљају одраз некадашњих паганских веровања. Са примањем хришћанства, многе обредне песме прилагодиле су се религијским потребама, односно празницима.

Наставница српског језика и књижевности Оливера Крупеж, приликом обраде зимских и пролећних календарских песама, повезала је датум почетка поста пред Ускрс са покладним обичајима који су се одвијали у многим крајевима Србије. То је била мотивација за корелацију са ликовном културом – прављење маски за учеснике у покладама.

Наставница ликовне културе Александра Ћосић Маринковић организовала је радионице за израду маски са ученицима петог и шестог разреда. 

Председник Удружења ,,Ксенија – руски језик”, уз покровитељство Града Чачка и Народног музеја Чачак, у недељу, 26. фебруара 2023, осмислила је манифестацију поводом обележавања два празника у Русији – Беле недеље и Масленице – словенских празника који обилују сродним српским народним обичајима.

У Народном музеју приређен је културно-образовни програм у којем су учествовали ученици првог разреда који факултативно уче руски језик у ОШ „Милица Павловић” Чачак, као и ученици VI/2 (Уна Божовић и Кристина Луковић) и VI/3 (Огњен Чоланић, Борис Василић, Јанко Видојевић и Богдан Бубања). Они су говорили о покладама које се везују за почетак хришћанског обележавања великог поста уочи Ускрса, а славе се нарочито у Грчкој и Русији. Покладе су последњи дан пред почетак сваког од четири велика поста, дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.

Масленица је традиционални словенски празник који се данас обележава код Источних Словена. Иако је сам назив празника из 16. века и означава масло – уље, нешто масно, има дубоке корене у словенској митологији: везана је за празновање словенске Нове године, коју су Стари Словени славили 1. марта, за словенског бога пролећа, весеља и љубави Јарила. Данас се кроз обележавање Масленице ритуално испраћа зима, пре свега паљењем страшила од сламе (тзв. „чучело”), пеку се палачинке – симболи сунца од којих се прва намењује прецима.

Сваки дан Беле недеље има своје значење и обичаје који су везани за јачање породице и друштва. Недеља је најважнији и последњи дан. Назива се и код Срба и код Руса „недеља праштања”. Руски традиционални поздрав тог дана је „Прости меня” (опрости ми), а одговор саговорника је: „Бог простит” (Бог ће опростити). Слично су говорили и Срби и први и најважнији опрост је требало тражити од кума.

Данас Руси масовно славе Масленицу, али прилагођену савременом животу. Организује се пуно концерата, фестивала, такмичења у прављену највећих, најукуснијих и најоригиналнијих палачинки. Ипак, и даље се води рачуна да тих седам дана буде весело расположење.

После ове недеље почиње Чиста недеља, прва и најзначајнија недеља Великог поста, током ког није примерено весеље и уживање у храни и пићу.

Александра Ћосић Маринковић приредила је изложбу ученичких радова – веома успешних маски које ће бити изложене и у свечаној сали школе „Милица Павловић”.