Посета песника                                        8.9.2011.

У четвртак, 8. септембра, нашу школу су посетили Добрица Ерић и Недељко Попадић, чувени песници за децу. Пожелели смо им топлу добродошлицу. Изјавили су да им је драго што виде толико младих и насмејаних лица на једном месту.

У четвртак, 8. септембра, нашу школу су посетили Добрица Ерић и Недељко Попадић, чувени песници за децу. Пожелели смо им топлу добродошлицу. Изјавили су да им је драго што виде толико младих и насмејаних лица на једном месту. Недељко Попадић започео је књижевни сусрет песмама „Ана” и „Шта је друг”, а потом препустио реч свом старијем колеги, Добрици Ерићу. Добрица Ерић је кроз песму и шалу разговарао са децом и причао им како се његово детињство доста разликовало од нашег, како би више времена требало да проводимо испред књиге и у природи, а не испред телевизора. Када би опет био наших година, не би отишао из села већ би се оженио са петнаест година и до двадесет прве би имао седморо деце: за сваки дан у недељи по једно. То би биле три девојчице и четири дечака: Понедељак Ерић, Уторак Ерић, Среда Ерић, Четвртак Ерић, Петак Ерић, Субота Ерић и Недеља Ерић. Дечаци би чували овце и писали само љубавне песме, а девојчице би гајиле цвеће и училе да месе домаћи хлеб.
Ученици наше школе имали су прилику да поразговарају са песницима и поставе им неколико питања. Добрица је изјавио да више воли да пише песме за децу јер се онда осећа младо, а његов таленат за писање открила му је једна девојчица у другом разреду основне школе. Када се заљубио, није знао како то да каже девојчици па јој је на књизи остављао анонимне цедуљице са стиховима. Рекао је да млади писци не треба да иду његовим стопама већ својим и да је кључ успеха љубав. Недељко Попадић нам је признао да је имао обичај да бежи са часова математике, физике и хемије, да га природне науке нису интересовале колико поезија и да је само из српског и физичког имао петицу. Пре него што је постао писац, желео је да буде глумац јер је доста путовао са глумцем Томом Курузовићем по Европи, али се напослетку одлучио за писање. Његове песме су аутобиографске и све описују његово детињство.
Увече смо се дружили са песницима на књижевној вечери. Казивали су нам joш неколико својих песама и делили аутограме.

Ученице VIII2
Милица Милосављевић
Александра Стевановић
Ана Драшковић
Маја Крстић

IMG 1881 

IMG 1882

IMG 1883

ИНТЕРВЈУ СА ПЕСНИЦИМА

У оквиру посете песника Добрице Ерића и Недељка Попадића, поводом промоције нове књиге „Златна петорка”, ученице наше школе Александра Стевановић и Милица Милосављевић поставиле су им неколико питања.
*Аутор сте бројних књига, да ли вам је лакше да пишете за децу или одрасле? 
Добрица Ерић- Лепше ми је да пишем за децу јер се тада осетим млађим. Ја волим када сам у друштву деце јер тада и сам подетињим.

*Када сте открили таленат за писање?
Добрица Ерић: - Нисам га открио ја, већ једна девојчица. Када сам био други разред заљубио сам се, али нисам смео да признам своја осећања, па сам јој писао љубавне стихове. Међутим, моји другари су пронашли те анонимне цедуљице и закључили да имамо песника у одељењу.

*Шта бисте препоручили свим младим песницима који имају талента за писање и желе да крену вашим стопама?
Добрица Ерић: - Треба да крену својим стопама. У „Витезу” имате упутства за слање ликовних и литерарних радова. Не проводите пуно времена испред прозорчића који се зове телевизор већ мамите своје идеје, љубав је кључ и док је љубави биће и песама.

*Да ли је тачно да сте бежали са часова математике, физике, хемије и да су вас од малих ногу занимале само песме?
Недељко Попадић: - Да то је тачно. У школи сам имао петицу једино из српског и физичког.

*Рано сте почели да учествујете на песничким сусретима. Колико вам је то значило?
Недељко Попадић: - Пуно ми је значило. У почетку сам путовао са глумцем Томом Курузовићем и обишао сам многе eвропске земље. Тада сам желео да постанем глумац, мада сам се касније определио за писање.

*Ви сте један од оснивача фестивала „Витезово пролеће” на коме награђујете младе песнике. Где проналазите инспирацију за писање?
Недељко Попадић: - Не само на „Витезовом пролећу” већ и на другим конкурсима. Моје песме говоре о мом детињству, оне су аутобиографске.